Tweet
Petar Čelik: jedna od najvećih legendi BB-a na ovim prostorima.
Petar Čelik
Kao dječak ozbiljno se povredio na ledu i lekari su mu zabranili da se bavi sportom, ali je Čelik, da li zbog svog nepokornog prezimena, ili neke druge snage i prkosa, počeo uporno da vežba sa tegovima i dogurao do najpoznatijeg bodibildera bivše Jugoslavije i titule svetskog prvaka
Prva pobeda koju je Petar Čelik ostvario, bila je protiv vlastite sudbine.Kao dečak ozbiljno se povredio na ledu i lekari su mu zabranili da se bavi sportom. Da li zbog svog nepokornog prezimena, ili neke druge snage i prkosa, počeo je ipak uporno da vežba sa tegovima. Vremenom je dogurao do najpoznatijeg bodibildera bivše Jugoslavije i do titule svetskog prvaka. Zvezdanu karijeru tokom 70-ih dopunio je jednako uspešnim biznisom. Proizvodio je i prodavao visokoproteinske proizvode, popularne kod tadašnjih sportista širom zemlje.
I danas živi u Bačkoj Palanci sa suprugom Tamarom (30) i njihovim ćerkicama Natalijom (
i Dijanom (2). Iz prethodna dva braka ima još dve ćerke, Lidiju (19) i Sandru (16) i 33-godišnjeg sina Petra, koji već ima ćerkicu Laru (4). Promovišući zdrav duh u zdravom telu, svakodnevno putuje u Novi Sad, gde drži poznati fitnes centar.
BRAK - OD BAJKE DO MATIČARA
Iako je Petar od Tamare stariji punih 27 godina, njihov brak je skladan. Spoj mladosti i mudrosti, kaže Tamara.
- Imala sam samo osam godina kada je Novi Sad bio išaran grafitima povodom njegove afere oko preparata koje je prodavao. Tada sam bila zaljubljena u bajku o Baš Čeliku, pa sam mislila da se radi o njemu. Upoznali smo se mnogo kasnije, pre oko 12 godina, u novosadskom Hotelu “Park` gde je držao teretanu. Počeli smo da izlazimo, a ostalo je bila sudbina.
- Bodibilding je čarolija, ali i svojevrsna iluzija - priznaje Petar Čelik. - Zlatni period tog sporta ne može se, iz mnogo razloga, više ponoviti. Kada se na fotografiji vide mišići, stiče se pogrešna predstava, jer i čovek koji nije ogroman, izgleda kao Herkules. Čini se razvijeniji, nego što je stvarno snažan.
Seća se, na primer, Švarcenegerovog nastupao u Nemačkoj 1971. Na sceni je u njega bio uperen svetlosni snop, pa su mu bicepsi izgledali zastrašujuće. Svi su imali utisak da se toliko napregao da je pokupio sav vazduh iz sale. A, Petar je imo priliku da vidi Švarcenegera u teretani gde su zajedno vežbali i nije delovao tako impresivno kao na sceni.
- Lepota je u skladu - kaže Petar. - Problem nastaje onog momenta kada se zdravlje razdvoji od lepote. Ne treba se izlagati rizicima i koristiti doping i hormonske preparate. Svako ko počinje sa tim, ili je hazarder, ili je neupućen. Ne postoji čarobna formula kojom se može za kratko vreme povećati mišićna masa. Posle sve to ode, a posledice ostaju - oštećena jetra i bubrezi, neplodnost, ćelavost, bolesti srca i krvotka, smanjen imunitet, glavobolje, akne i strije, agresivnost...
Za godine koje ekstra dobro nosi (58.), Petar mnogo trenira - i do 4 x nedeljno po sat. Kaže da s godinama kod muškarca opada nivo testosterona i mišićne mase, a telo se širi u struku i skuplja u ramenima. Jedini način da se tome stane na put je redovno vežbanje i pravilna ishrana. Kaže da ne jede više po svom ukusu, nego smišljeno bira svaki zalogaj. U tome mu pomaže supruga Tamara, koja prednost u kuhinji daje kombinacijama voća, povrća i namirnicama bogatim belančevinama.
POVRATAK - TITULE ZA PAUZU
- Pre nepune dve godine prestao sam aktivno da se bavim bodibildingom, kada sam imao dva vezana uspeha, pa sam se uplašio da su neponovljivi. I ranije sam na sličan način pravio pauze od po tri godine. Po povratku sam osvojio dve vredne titule u seniorskim kategorijama, u Moskvi 2003. i u slovenačkom Kopru sledeće godine.
Svi u porodici najviše vole nemastan mladi sir, proju, čorbu od sezonskog povrća, piletinu, ribu i ćuretinu – kaže Tamara. - Uoči Petrovih takmičenja i kod iscrpljujućih treninga, kuvam isključivo jela od pilećeg mesa i koristim belance jajeta, jer umiruju nervozu i odstranjuju umor. Kuvanu hranu retko jede, posebno ne zaprženu i masnu. Od ulja koristim samo hladno ceđeno od lana. I danas jako puno jede, jer se redovnim vežbanjem i troši. U kući često pijemo izvorsku vodu, koja je izuzetno čista i zdrava u Bačkoj Palanci. Deca vole i prirodne sokove, mešavinu jabuke, pomorandže i šargarepe. Nikako industrijske, a zimi od cvekle, ili pomorandže. Volimo bundevu kuvanu kao kaša, ili zaslađenu smeđim šećerom. A Petar, ako se ne sprema za neko takmičenja, sladi je medom. Inače, koristi veštački zaslađivač. Devojčice obožavaju sladoled, a ostali uživaju u mojoj štrudli od maka. Kada stomačne tegobe zasmetaju deci, brižna mama se odmah lati pirinčane vodice, ili ispasira bananu koja je blagotvorna za stomak zbog kalijuma. A kada ih savlada temperatura, pomažu oblozi od rakije, ili sirovi krompir sečen na kriške. Kod upale ušiju, koristi mesnati deo lista čuvarkuće, iz koga iscedi 2-3 kapi u uvo.
Tamara je izuzetno ponosna na dvorište, u kojem u žbunovima rastu nana, matičnjak i argentinski bosiljak. Pošto je Dunav blizu, bilje ispušta eterična ulja koja teraju komarce, pravu noćnu moru u letnjim mesecima. Tamarina slabost su paradajz i mladi sir, a u jela često dodaje i luk vlašac, koji im takođe uspeva u bašti. Zajednička strast su im putovanja, a posebno vole Grčku. Obišli su Halkidiki, Hanioti, Pefkohori, brodom jezdili duž obale Neos Marmarisa.
Petar je često i sam putovao. Pripreme za takmičenja tražila su čvrstu samodisciplinu: trčanje odmah posle ustajanja, pa trening i doručak, onda na posao, a popodne odmor i novi trening.
- Vodio sam evidenciju o treninzima, ali ne baš svim. Za velika takmičenja, uvek sam beležio kako se pripremam. Ako je bilo uspeha, sledeći put sam se trudio da to ponovim. Ali, uvek mora nešto i da se doda, radi novog podstreka. Ako bih došao do granice izdržljivosti, tražio sam nove načine treninga. Skraćivao sam vežbanje da bi bilo efikasnije. Bolje je uraditi 5 do 7 serija jedne lagane vežbe, nego bilo koju tešku.
Petar je fasciniran grčkom mitologijom i antičkim simbolima, ali tvrdi da su danas iznevereni osnovni olimpijski ideali i da se sve radi zbog para. Ranije se cenila lepota u ime slave, a pobednici su sticali privilegije u društvu. Njihova imena stajala su uklesanao hiljadama godina. I ime Petra Čelika će se pamtiti. Možda zbog toga, kaže, što je propagirao antičke ideje i imao nesuglasice sa onima koji su u bodibildingu videli samo predstavu i dobar biznis.
Sportska biografija Petra Čelika
Rođen sam 25.12.1949. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu sam završio u Bačkoj Palanci. U Novom Sadu drzim teretanu pod imenom » INSTITUT ZA VITKOST "PETAR CELIK«.
Tokom svoje sportske karijere,
1. Učestvovao sam na IFBB - Prvenstvu Evrope 1977. i bio sam 10. u kategoriji koja se protezala od 80 do 90 kg (danas su to dve, odnosno tri kategorije).
2. 1994. godine sam na WPF Prvenstvu Evrope bio 2-gi. Iste godine na Kupu Jugoslavije u Sava Centru osvojio sam dva prva mesta i jedno drugo.
3. 1980. godine na Prvenstvu Evrope DBBV (Organizator je bio Deutsche Body Building Verband) uz saradnju ATHLETIK 2000, bio sam prvi u srednjoj kategoriji i apsolutni pobednik. Konkurencija su mi bili: Janko Rudman, dvostruki evropski prvak i Salvador Ruiz, Mister Univerzum NABBA 1978. godine.
4. Godine 2003. na WFF U Moskvi bio sam 1. u svojoj kategoriji i tako stekao titulu Evropskog prvaka. Krajem iste godine sam ponovo u Moskvi na WFF Prvenstvu sveta pobedio u svojoj kategoriji i postao po prvi put svetski prvak.
Petar Celik osvaja i prvo mjesto na IBFA Mr World u Kopru 2004 godine u kategoriji Over 40 i Over 50.
5. Više puta sam bio Mister Jugoslavije i to u varijantama: IFBB, WPF i NABBA/B.B.S.S., znači u svim postoječim federacijama na tom nivou u periodu 1975 - 1995. To podrazumeva i pobedu na Državnom prvenstvu IFBB u Novom Sadu na SPENS-u u teškoj kategoriji seniora 1995. godine.
6. Mister Srbije sam bio 1980 (IFBB) u Beogradu.
7. 1976. godine sam bio Mister Slovenije TAK BILDER BAČO, Nova Gorica.
8. 2004. godine sam na Prvenstvu Vojvodine IFBB pobedio u seniorima u teškoj kategoriji.
9. Više puta sam učestvovao na medjunarodnim kupovima i pobedjivao sam 2004. Vogošča (Sarajevo), teška kategorija seniori i 10-ak puta sam pobedio na kupu Vasile Balmoš u Rumuniji. Zadnji put je to bilo 2004. godine u decembru. Bio sam 3-či apsolutno i 2-gi u teškoj seniorskoj kategoriji. Manja takmičenja kao: Mister Peči na Kosovu i sl. neču ni da pominjem. Aktivno se takmičim od 1968. godine i imam oko 100 pehara, medalja ili diploma samo za osvojena 1. mesta.
10. Medjunarodni sam sudija federacije WABBA (licencu mi je dodelio Serž Nubre).
11. Profesor sam po pozivu B.B. na Beogradskom univerzitetu (ranije se to zvala: Viša škola za sportske trenere).
12. Položio sam trenerski ispit u Nemačkom nacionalnom b.b. savezu još sedamdesetih godina.
13. Bio sam sudija na više Svetskih prvenstava.
14. Bio sam predsednik IFBB-a za Jugoslaviju.
15. Bio sam predsednik NABBA za Jugoslaviju.
16. Godine 1984. sam u Beogradu organizovao Izbor Mistera Sveta NABBA.
17. Dva mandata, tj. 8 godina sam bio predsednik Saveza za dizanje tegova Jugoslavije i delegat u Olimpijskom komitetu Jugoslavije uz dobijeno odličje predsednika Olimpijskog Komiteta na nivou Jugoslavije i Medjunarodnog Olimpijskog komiteta.
18. Doživotni sam počasni predsednik NABBA federacije za Srbiju.
19. Uspešno sam se iskazao u sportskom izdavaštvu. Izdavao sam časopis Herkules od 1972-2003; pokrenuo sam kao prvi časopis na temu fitness (Fitness za svakog), Časopis Testosteron, jedini časopis za sportsku farmakologiju u Evropi; osim toga izdao sam još 11 sportskih publikacija na temu vežbanja i oblikovanja tela.
20. U svojoj dugoj i plodnoj sportskoj karijeri imao sam čast i zadovoljstvo da budem trener mnogim šampionima.
Imam 5-toro dece, i trenutno radim kao trener u novosadskom Institutu za vitkost.
Protein" glasovitog bodybuildera ex-yu prostora Petra Čelika
Jeste li se ikada pitali kako su izgledali suplementi prije 25 godina?
Upravo ovako kao što vidite na slici..!!
Naime radi se o kombinaciji ugljikohidrata i proteina (gainer) u pakiranju od 250 grama!!??
Proizvođač je tadašnja tvrtka: "Protein" glasovitog bodybuildera ex-yu prostora Petra Čelika (vlasnica tvrtke je bila supruga gosp. Čelika, Irena Čelik).
Na slici na kutiji je uz Irenu Čelik Slobodan Blagojević...
Petar čelik savjeti
Svi ljudi imaju u sebi kreativno – stvaralacku crtu, ali je ona najizraženija kod onih osoba, koje poseduju dobru dozu samo motivacije. Medutim, za sve «buduce uspešne» zajednicko je to što su u stanju da se posvete poslu u kome žele da uspeju. Drugim recima, oni imaju takvu osobinu, koja bi se mogla nazvati potencijal koncentracije misli. Obicnim recnikom iskazano, to je u stvari, sposobnost odredenih ljudi da se udube u problematiku, kojom se bave i da iskoriste svaku šansu, koja postoji, a koja bi ih približila ostvarenju njihovih želja. Naravno, svakom ambicioznom bilderu mora biti jasno da je za postizanje uspeha, na bilo kom nivou, potrebno vreme. Što je veci protok vremena, to su vece šanse za realizaciju uspeha. Potrebno je znati da se na brzinu ne može postici ništa vredno poštovanja.
I dok cekate, puštajuci da vreme radi u vašu korist, uživajte u predstojecem uspehu. Budite raspoloženi i veseli! Ne dozvolite sebi da vas obuzme nervoza, jer svako onaj ko nešto radi u grcu i «pod moranjem», taj postiže niže rezultate. I druga negativna osecanja, kao strah, zavist i bes, takode umanjuju šanse.
Sto se tice toga da sam imao ideje i viziju o pravljenju karijere, istina je. To se uvek desi u jednom odredenom trenutku, kada ti se «prikaže put», koji treba da slediš. Tog trenutka «saznaš« da možeš nešto postici. Posle se samo dovoljno dugo držiš te ideje i ona te vodi do uspeha. Svo vreme mene je intimno ispunjavalo saznanje da radim ono što je za mene samoga veoma bitno, tj. ono što volim”
„Danas sam više sklon tome da svoj nacin rada u teretani nazivan oblikovanjem tela, a ne više bavljenjem bodi bildingom. Zašto? Jednostavno zato, jer je bodi bilding u meduvremenu postao sinonim za što veci razvoj mišica. Iz tog razloga se danas smatra da je uspešan onaj bodi bilder, koji ima izrazito veliku mišicnu masu, te se stoga doticni smatra posebno dobro gradenim. Ja tako ne mislim! Za razliku od tela bildera takmicara, lepo oblikovano telo je privlacno i onda, kada nema isuviše masivnu muskulaturu. Ono što je lepo, lepo je uvek, pa nije potrebno da bude predimenzionirano da bi se lepota primetila. Dakle, razlika izmedu bildovanja i oblikovanja tela je velika. A, ako se orijentišemo naspram klasicnih kanona lepote, dobicemo potvrdenje u cinjenici da je uvek lepše izduženo telo od zdepastog i previše nabijenog. To jednako važi i za muško, kao i za žensko telo. Opravdanje za odstupanja telesnog izgleda bildera od kanona klasicne lepote se u bodi bildingu obrazlaže tako, jer se tu radi o takmicarskom sportu. Po meni je to samo izgovor za to što su u IFBB federaciji godinama menjali kriterijume ocenjivanja. Setimo se Frenka Zena, koji je bio Mister Olimpije 1977, 1978 i 1979. godine i koji je izgledao kao maneken naspram današnjih šampiona. Svejedno je on onakav, kakvog smo ga zapamtili, od današnjih pobednika sa Olimpije, ne samo bio lepše graden, nego je njegovo telo sadržavalo mnogo vecu dozu perfekcija. Takva jedna pojava je mene mogla mnogo više da inspiriše, nego recimo danas, pojava Roni Kolemana. Pogotovo, ako se zna, koliko se nekada doping manje primenjivao, nego što je to slucaj danas.”
“Tek sada se može sagledati koliku magarecu uslugu su Amerikanci ucinili bodi bildingu u zadnjih par decenija prošlog veka. To se najbolje može videti, ako bismo bodi bilding od pre dvadeset i pet godina uporedili sa današnjim. Napravimo li takvo poredenje, zapazicemo da je ondašnji bodi bilding slican današnjem fitnesu ili bodi-fitnesu, a da je manje slican onome što se podrazumeva pod sadašnjim pojmom «body building». Zašto je to tako? Jednostavno zato, što su u meduvremenu od bodi bildinga napravili ekstremni sport. Takav sport je postao odbojan za široke mase, jer se niko više ne može poistovetiti sa: Roni Kolemanom, Džej Katlerom, Markusom Rulom, Fleks Vilerom i njima slicnima. Sa nekadašnjim šampionom, Frenkom Zenom, mogli su se poistovetiti i intelektualni tipovi, kao i oni, koji nikada nisu procitali nijednu knjigu. Svaka mama je mogla krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina da poželi sina poput Zena, gotovo svaka devojka je mogla da zamisli takvim svog ljubavnika, ali danas nijedna majka ne bi želela da njen sin bude kopija Kolemana, a ni jedna normalna žena ne bi poželela u krevetu tog «monstruma» teškog skoro 150 kg, koliko on ima tokom godine. A, ako ne postoji odgovarajuca identifikacija, odredeni sport jednostavno prestaje da bude popularan. Osim toga, nekadašnji bodi bilding je bio alternativa savremenom coveku, koji je vežbanjem i pravilnom ishranom mogao da nadoknadi posledice modernog nacina života. A, zna se: ljudi se u modernom svetu premalo krecu, pogrešno se hrane, zakržljavaju. Bodi bilding je bio idealan sport za svakoga, ko je želeo da postane lepo graden i da ispravi posledice modernog nacina života.
Današnji bodi bilding nije u stanju da predstavlja model pomocu kojeg bi ljudi nadoknadivali posledice premale fizicke aktivnosti i pogrešne ishrane. On više nije u stanju cak ni da pruži motiv ili cilj za postizanje idealnog tela. Jer, tela današnjih šampiona u vrhunskom bodi bildingu u Americi, posebno onom, profesionalnom, nisu nikakav orijentir niza koga, osim za relativno mali broj onih, koji su željni toga da se istaknu u profesionalnoj afirmaciji. Danas bi se pre moglo reci da telo onih, koji se bave fitnesom može biti model lepo gradene osobe, sigurno pre nego što to može da bude šampion, u onome, što se danas naziva: «body building». Zato mislim da je bodi bilding krenuo stranputicom, jer je IFBB federacija od njega definitivno napravila ekstremni sport. Zato sebe ne mogu sagledati u toj i takvoj varijanti, vec bih pre rekao da se, kao i pre više decenija bavim «oblikovanjem svog tela», a ne «body building-om». To objašnjavam tako, što, ako pogledamo sve one (uslovno receno) «spodobe» na americkoj sceni, sticemo utisak da su to priglupi fizikalci, koji se pored ostalog takmice u tome, ko je spreman na vece rizike po zdravlje, ne bi li postao najrazvijeniji. Još, ako se uzme u obzir da se tu najcešce radi o momcima, koji nemaju neko poštovanja vredno obrazovanje ili ako su to oni koji, inace, verovatno nicemu ne bi uspeli, osim u ekstremnom razvoju mišica, onda možda možemo govoriti i o psihološkom profilu tih osoba. Evo obrazloženja u vidu pitanja koje traži odgovor: kako neko, ko nema za to odgovarajucu školsku spremu i nije ni na neki drugi nacin dovoljno obrazovan za tako nešto, može da se bavi eksperimentisanjem sa upotrebom lekova na sebi, «na živo»? To samo govori o vrsti psihološke konstitucije tih ljudi, koji na svaki nacin hoce da se istaknu, pa makar za to cena bila isplacena i u njihovom zdravlju. A, šta može, inace da radi mali nezapažen covek, koji nema priliku da se u necemu istakne, ako želi da postane poznat, da se njegovo ime i fotografije pojavljuju u medijima, osim što ce da radi ono, što mnogi drugi inteligentni i nadareni ljudi ne žele da rade? Po meniu je to pokušaj da se vlastito zdravlje prodaje za (u vecini slucajeva) mali novac i mrvicu slave. Sasvim je jasno: toliku mišicnu masu možeš postici samo uz ekstremne rizike po zdravlje. I nije toliko bitno što to znaju samo strucnjaci, vec je bitno što to sada znaju vec gotovo svi! Da se u opisanim slucajevima više NE radi o kulturi tela, odnosno da se to što bilderi – monstrumi rade, ne može tretirati kao negovanje i usavršavanje tela, jasno je ne samo radi toga što se za uspehe te vrste koristi po zdravlje opasna medikamentizacija, vec je u pitanju i nešto drugo. Naime, svako onaj, ko je vrhunske bildere (koji se kao profesionalci takmice na Mr. Olimpiji), video u vansezoni, onda bi mu bilo jasno o kakvim se osobama radi i bio bi siguran da se njihovo bavljenje bodi bildingom nikako ne može posmatrati kao njihov pozitivan uticaj na sopstveno telo. Zašto? Jednostavno zato, što osim kada koriste hrpe lekova da bi uvecali mišicnu masu i kada koriste ogromne kolicine tiroidnih hormona da bi skinuli salo pred svoj profesionalni nastup, vecina njih ima po 20 i više kilograma viška: VODE (od anabolickih steroida) I SALA (od prežderavanja). Izgledaju kao prasci. Imaju stomake, neprestano su zadisani, samo žderu, znoje se i nisu sposobni nizakakav normalan posao osim što vežbaju i po ceo dan se samo sobom bave. Onaj ko to realno sagleda, taj više ne može biti oduševljen takvim nacinom života i nece poželeti da i sam to radi i bude takav. To saznanje mora da ostavi loš utisak na svakog. Najvažnije i najtragicnije je saznanje što takav nacin života ostavlja posledice po zdravlje tih «zvezda». To govori i o tome, koliko su oni retko u formi i koliko retko imaju telesni izgled, koji bi se mogao opisati kao «privlacan». U kompletu sagledano, sve što ti momci rade je tortura za telo i za duh! Sveobuhvatno sagledano, to je aktivnost koja je suprotna od kultivisanja tela! Saznanje o tome da ti «supermeni» koriste toliko lekova opasnih po zdravlje, da ne žive normalno i da se cak u mnogim situacijama ne ponašaju normalno (njihovo asocijalno ponašanje je veoma cesto povezano sa njihovom agresivnošcu, na primer) se širi iz godine u godinu. Logicno je da se svi zapitaju: koliko «hazardera» ima koji prihvataju takva profesionalna pravila igre i takav nacin života kakav vode profesionalni bodi bilderi?
Svima onima, koji još uvek razmišljaju da li da se upuste u opisano nadmetanje, koje se zove vrhunski bodi bilding, preporucujem da se odluce za privlacniju, bezbedniju i zahvalniji varijantu, a to je bavljenje oblikovanjem tela - NA ZDRAV NACIN! Ukoliko se odlucite za bavljenje oblikovanjem tela, a ne za americku varijantu bodi bildinga, onda nema potrebe da se upuštate ni u ekstremne rizike. Donesete li takvu odluku, moci cete ostati sposobni da se, osim bavljenja oblikovanjem tela, bavite i ostalim lepim stvarima u životu, da imate profesionalni uspeh i izvan sporta, da imate porodicu i sreden intimni i privatan život. Takav život pored ostalog, podrazumeva i to da sadrži i razlicite kulturne sadržaje. Šta mislite koliko su u proseku knjiga u životu procitali americki bodi bilding - šampioni? U procentima ih ima veoma malo nacitanih i visokoobrazovanih. To su najcešce oni koji, ako i citaju knjige, onda su to one o upotrebi anabolika. Žalosno i bedno, jer ne može se ceo život svesti samo na to da budeš poput «bojlera» u ljudskom obliku. Svako onaj, ko ceo svoj život straci iskljucivo na spremanje brojnih obroka tokom dana i na žvakanje enormnih kolicina hrane, na gutanje doping sredstava i svakodnevno ubrizgavanje brojnih injekcija i na svakodnevne odlaske u teretanu, taj ce kad tad shvatiti da je – gubitnik. Vecina njih ce imati i trajne posledice. Eto, zašto odvracam ljude od takvog bodi bildinga. Za mene je to falš-bodi bilding, jer pravi bodi bilding je onaj koji je bio primeren svakome, onaj koji je popularan, jer je prijemciv kao model i onaj, koji stvarno otklanja posledice modernog nacina života. Tu se po logici stvari ubraja i onaj model, koji podrazumeva po automatizmu da su šampioni lepo gradeni ljudi, a ne monstrumi. Moj savet clanovima fitnes klubova i teretana i obožavaocima razvoja mišica je da iznadu vlastitu meru u tome, dokle treba da idu. Možda «u zemlji neslucenih mogucnosti» ljudi moraju to tako da rade, kako se vec radi «preko bare»? Možda se tamo ceni samo ekstremni rezultat? Medutim, i pored krize, na našim prostorima, covek još uvek može da stice visoko obrazovanje sa mnogo manje para nego što je to slucaj na Zapadu. Osim toga ovde može da se, eventualno, zapocne i neki mali biznis, koji je mnogo manje rizican nego nacin života profesionalnih bildera. To se može sagledati i iz cinjenice da po automatizmu u Americi, ni najboljim bilderima, njihovo bavljenje sportom ne obezbeduje ni penzijski staž, ni socijalno osiguranje. A, starost ce se svima dogoditi, ukoliko je docekaju… No, i do tada treba biti zdrav: mentalno i fizicki!”
Petar Čelik
Kao dječak ozbiljno se povredio na ledu i lekari su mu zabranili da se bavi sportom, ali je Čelik, da li zbog svog nepokornog prezimena, ili neke druge snage i prkosa, počeo uporno da vežba sa tegovima i dogurao do najpoznatijeg bodibildera bivše Jugoslavije i titule svetskog prvaka
Prva pobeda koju je Petar Čelik ostvario, bila je protiv vlastite sudbine.Kao dečak ozbiljno se povredio na ledu i lekari su mu zabranili da se bavi sportom. Da li zbog svog nepokornog prezimena, ili neke druge snage i prkosa, počeo je ipak uporno da vežba sa tegovima. Vremenom je dogurao do najpoznatijeg bodibildera bivše Jugoslavije i do titule svetskog prvaka. Zvezdanu karijeru tokom 70-ih dopunio je jednako uspešnim biznisom. Proizvodio je i prodavao visokoproteinske proizvode, popularne kod tadašnjih sportista širom zemlje.
I danas živi u Bačkoj Palanci sa suprugom Tamarom (30) i njihovim ćerkicama Natalijom (
i Dijanom (2). Iz prethodna dva braka ima još dve ćerke, Lidiju (19) i Sandru (16) i 33-godišnjeg sina Petra, koji već ima ćerkicu Laru (4). Promovišući zdrav duh u zdravom telu, svakodnevno putuje u Novi Sad, gde drži poznati fitnes centar. BRAK - OD BAJKE DO MATIČARA
Iako je Petar od Tamare stariji punih 27 godina, njihov brak je skladan. Spoj mladosti i mudrosti, kaže Tamara.
- Imala sam samo osam godina kada je Novi Sad bio išaran grafitima povodom njegove afere oko preparata koje je prodavao. Tada sam bila zaljubljena u bajku o Baš Čeliku, pa sam mislila da se radi o njemu. Upoznali smo se mnogo kasnije, pre oko 12 godina, u novosadskom Hotelu “Park` gde je držao teretanu. Počeli smo da izlazimo, a ostalo je bila sudbina.
- Bodibilding je čarolija, ali i svojevrsna iluzija - priznaje Petar Čelik. - Zlatni period tog sporta ne može se, iz mnogo razloga, više ponoviti. Kada se na fotografiji vide mišići, stiče se pogrešna predstava, jer i čovek koji nije ogroman, izgleda kao Herkules. Čini se razvijeniji, nego što je stvarno snažan.
Seća se, na primer, Švarcenegerovog nastupao u Nemačkoj 1971. Na sceni je u njega bio uperen svetlosni snop, pa su mu bicepsi izgledali zastrašujuće. Svi su imali utisak da se toliko napregao da je pokupio sav vazduh iz sale. A, Petar je imo priliku da vidi Švarcenegera u teretani gde su zajedno vežbali i nije delovao tako impresivno kao na sceni.
- Lepota je u skladu - kaže Petar. - Problem nastaje onog momenta kada se zdravlje razdvoji od lepote. Ne treba se izlagati rizicima i koristiti doping i hormonske preparate. Svako ko počinje sa tim, ili je hazarder, ili je neupućen. Ne postoji čarobna formula kojom se može za kratko vreme povećati mišićna masa. Posle sve to ode, a posledice ostaju - oštećena jetra i bubrezi, neplodnost, ćelavost, bolesti srca i krvotka, smanjen imunitet, glavobolje, akne i strije, agresivnost...
Za godine koje ekstra dobro nosi (58.), Petar mnogo trenira - i do 4 x nedeljno po sat. Kaže da s godinama kod muškarca opada nivo testosterona i mišićne mase, a telo se širi u struku i skuplja u ramenima. Jedini način da se tome stane na put je redovno vežbanje i pravilna ishrana. Kaže da ne jede više po svom ukusu, nego smišljeno bira svaki zalogaj. U tome mu pomaže supruga Tamara, koja prednost u kuhinji daje kombinacijama voća, povrća i namirnicama bogatim belančevinama.
POVRATAK - TITULE ZA PAUZU
- Pre nepune dve godine prestao sam aktivno da se bavim bodibildingom, kada sam imao dva vezana uspeha, pa sam se uplašio da su neponovljivi. I ranije sam na sličan način pravio pauze od po tri godine. Po povratku sam osvojio dve vredne titule u seniorskim kategorijama, u Moskvi 2003. i u slovenačkom Kopru sledeće godine.
Svi u porodici najviše vole nemastan mladi sir, proju, čorbu od sezonskog povrća, piletinu, ribu i ćuretinu – kaže Tamara. - Uoči Petrovih takmičenja i kod iscrpljujućih treninga, kuvam isključivo jela od pilećeg mesa i koristim belance jajeta, jer umiruju nervozu i odstranjuju umor. Kuvanu hranu retko jede, posebno ne zaprženu i masnu. Od ulja koristim samo hladno ceđeno od lana. I danas jako puno jede, jer se redovnim vežbanjem i troši. U kući često pijemo izvorsku vodu, koja je izuzetno čista i zdrava u Bačkoj Palanci. Deca vole i prirodne sokove, mešavinu jabuke, pomorandže i šargarepe. Nikako industrijske, a zimi od cvekle, ili pomorandže. Volimo bundevu kuvanu kao kaša, ili zaslađenu smeđim šećerom. A Petar, ako se ne sprema za neko takmičenja, sladi je medom. Inače, koristi veštački zaslađivač. Devojčice obožavaju sladoled, a ostali uživaju u mojoj štrudli od maka. Kada stomačne tegobe zasmetaju deci, brižna mama se odmah lati pirinčane vodice, ili ispasira bananu koja je blagotvorna za stomak zbog kalijuma. A kada ih savlada temperatura, pomažu oblozi od rakije, ili sirovi krompir sečen na kriške. Kod upale ušiju, koristi mesnati deo lista čuvarkuće, iz koga iscedi 2-3 kapi u uvo.
Tamara je izuzetno ponosna na dvorište, u kojem u žbunovima rastu nana, matičnjak i argentinski bosiljak. Pošto je Dunav blizu, bilje ispušta eterična ulja koja teraju komarce, pravu noćnu moru u letnjim mesecima. Tamarina slabost su paradajz i mladi sir, a u jela često dodaje i luk vlašac, koji im takođe uspeva u bašti. Zajednička strast su im putovanja, a posebno vole Grčku. Obišli su Halkidiki, Hanioti, Pefkohori, brodom jezdili duž obale Neos Marmarisa.
Petar je često i sam putovao. Pripreme za takmičenja tražila su čvrstu samodisciplinu: trčanje odmah posle ustajanja, pa trening i doručak, onda na posao, a popodne odmor i novi trening.
- Vodio sam evidenciju o treninzima, ali ne baš svim. Za velika takmičenja, uvek sam beležio kako se pripremam. Ako je bilo uspeha, sledeći put sam se trudio da to ponovim. Ali, uvek mora nešto i da se doda, radi novog podstreka. Ako bih došao do granice izdržljivosti, tražio sam nove načine treninga. Skraćivao sam vežbanje da bi bilo efikasnije. Bolje je uraditi 5 do 7 serija jedne lagane vežbe, nego bilo koju tešku.
Petar je fasciniran grčkom mitologijom i antičkim simbolima, ali tvrdi da su danas iznevereni osnovni olimpijski ideali i da se sve radi zbog para. Ranije se cenila lepota u ime slave, a pobednici su sticali privilegije u društvu. Njihova imena stajala su uklesanao hiljadama godina. I ime Petra Čelika će se pamtiti. Možda zbog toga, kaže, što je propagirao antičke ideje i imao nesuglasice sa onima koji su u bodibildingu videli samo predstavu i dobar biznis.
Sportska biografija Petra Čelika
Rođen sam 25.12.1949. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu sam završio u Bačkoj Palanci. U Novom Sadu drzim teretanu pod imenom » INSTITUT ZA VITKOST "PETAR CELIK«.
Tokom svoje sportske karijere,
1. Učestvovao sam na IFBB - Prvenstvu Evrope 1977. i bio sam 10. u kategoriji koja se protezala od 80 do 90 kg (danas su to dve, odnosno tri kategorije).
2. 1994. godine sam na WPF Prvenstvu Evrope bio 2-gi. Iste godine na Kupu Jugoslavije u Sava Centru osvojio sam dva prva mesta i jedno drugo.
3. 1980. godine na Prvenstvu Evrope DBBV (Organizator je bio Deutsche Body Building Verband) uz saradnju ATHLETIK 2000, bio sam prvi u srednjoj kategoriji i apsolutni pobednik. Konkurencija su mi bili: Janko Rudman, dvostruki evropski prvak i Salvador Ruiz, Mister Univerzum NABBA 1978. godine.
4. Godine 2003. na WFF U Moskvi bio sam 1. u svojoj kategoriji i tako stekao titulu Evropskog prvaka. Krajem iste godine sam ponovo u Moskvi na WFF Prvenstvu sveta pobedio u svojoj kategoriji i postao po prvi put svetski prvak.
Petar Celik osvaja i prvo mjesto na IBFA Mr World u Kopru 2004 godine u kategoriji Over 40 i Over 50.
5. Više puta sam bio Mister Jugoslavije i to u varijantama: IFBB, WPF i NABBA/B.B.S.S., znači u svim postoječim federacijama na tom nivou u periodu 1975 - 1995. To podrazumeva i pobedu na Državnom prvenstvu IFBB u Novom Sadu na SPENS-u u teškoj kategoriji seniora 1995. godine.
6. Mister Srbije sam bio 1980 (IFBB) u Beogradu.
7. 1976. godine sam bio Mister Slovenije TAK BILDER BAČO, Nova Gorica.
8. 2004. godine sam na Prvenstvu Vojvodine IFBB pobedio u seniorima u teškoj kategoriji.
9. Više puta sam učestvovao na medjunarodnim kupovima i pobedjivao sam 2004. Vogošča (Sarajevo), teška kategorija seniori i 10-ak puta sam pobedio na kupu Vasile Balmoš u Rumuniji. Zadnji put je to bilo 2004. godine u decembru. Bio sam 3-či apsolutno i 2-gi u teškoj seniorskoj kategoriji. Manja takmičenja kao: Mister Peči na Kosovu i sl. neču ni da pominjem. Aktivno se takmičim od 1968. godine i imam oko 100 pehara, medalja ili diploma samo za osvojena 1. mesta.
10. Medjunarodni sam sudija federacije WABBA (licencu mi je dodelio Serž Nubre).
11. Profesor sam po pozivu B.B. na Beogradskom univerzitetu (ranije se to zvala: Viša škola za sportske trenere).
12. Položio sam trenerski ispit u Nemačkom nacionalnom b.b. savezu još sedamdesetih godina.
13. Bio sam sudija na više Svetskih prvenstava.
14. Bio sam predsednik IFBB-a za Jugoslaviju.
15. Bio sam predsednik NABBA za Jugoslaviju.
16. Godine 1984. sam u Beogradu organizovao Izbor Mistera Sveta NABBA.
17. Dva mandata, tj. 8 godina sam bio predsednik Saveza za dizanje tegova Jugoslavije i delegat u Olimpijskom komitetu Jugoslavije uz dobijeno odličje predsednika Olimpijskog Komiteta na nivou Jugoslavije i Medjunarodnog Olimpijskog komiteta.
18. Doživotni sam počasni predsednik NABBA federacije za Srbiju.
19. Uspešno sam se iskazao u sportskom izdavaštvu. Izdavao sam časopis Herkules od 1972-2003; pokrenuo sam kao prvi časopis na temu fitness (Fitness za svakog), Časopis Testosteron, jedini časopis za sportsku farmakologiju u Evropi; osim toga izdao sam još 11 sportskih publikacija na temu vežbanja i oblikovanja tela.
20. U svojoj dugoj i plodnoj sportskoj karijeri imao sam čast i zadovoljstvo da budem trener mnogim šampionima.
Imam 5-toro dece, i trenutno radim kao trener u novosadskom Institutu za vitkost.
Protein" glasovitog bodybuildera ex-yu prostora Petra Čelika
Jeste li se ikada pitali kako su izgledali suplementi prije 25 godina?
Upravo ovako kao što vidite na slici..!!
Naime radi se o kombinaciji ugljikohidrata i proteina (gainer) u pakiranju od 250 grama!!??
Proizvođač je tadašnja tvrtka: "Protein" glasovitog bodybuildera ex-yu prostora Petra Čelika (vlasnica tvrtke je bila supruga gosp. Čelika, Irena Čelik).
Na slici na kutiji je uz Irenu Čelik Slobodan Blagojević...
Petar čelik savjeti
Svi ljudi imaju u sebi kreativno – stvaralacku crtu, ali je ona najizraženija kod onih osoba, koje poseduju dobru dozu samo motivacije. Medutim, za sve «buduce uspešne» zajednicko je to što su u stanju da se posvete poslu u kome žele da uspeju. Drugim recima, oni imaju takvu osobinu, koja bi se mogla nazvati potencijal koncentracije misli. Obicnim recnikom iskazano, to je u stvari, sposobnost odredenih ljudi da se udube u problematiku, kojom se bave i da iskoriste svaku šansu, koja postoji, a koja bi ih približila ostvarenju njihovih želja. Naravno, svakom ambicioznom bilderu mora biti jasno da je za postizanje uspeha, na bilo kom nivou, potrebno vreme. Što je veci protok vremena, to su vece šanse za realizaciju uspeha. Potrebno je znati da se na brzinu ne može postici ništa vredno poštovanja.
I dok cekate, puštajuci da vreme radi u vašu korist, uživajte u predstojecem uspehu. Budite raspoloženi i veseli! Ne dozvolite sebi da vas obuzme nervoza, jer svako onaj ko nešto radi u grcu i «pod moranjem», taj postiže niže rezultate. I druga negativna osecanja, kao strah, zavist i bes, takode umanjuju šanse.
Sto se tice toga da sam imao ideje i viziju o pravljenju karijere, istina je. To se uvek desi u jednom odredenom trenutku, kada ti se «prikaže put», koji treba da slediš. Tog trenutka «saznaš« da možeš nešto postici. Posle se samo dovoljno dugo držiš te ideje i ona te vodi do uspeha. Svo vreme mene je intimno ispunjavalo saznanje da radim ono što je za mene samoga veoma bitno, tj. ono što volim”
„Danas sam više sklon tome da svoj nacin rada u teretani nazivan oblikovanjem tela, a ne više bavljenjem bodi bildingom. Zašto? Jednostavno zato, jer je bodi bilding u meduvremenu postao sinonim za što veci razvoj mišica. Iz tog razloga se danas smatra da je uspešan onaj bodi bilder, koji ima izrazito veliku mišicnu masu, te se stoga doticni smatra posebno dobro gradenim. Ja tako ne mislim! Za razliku od tela bildera takmicara, lepo oblikovano telo je privlacno i onda, kada nema isuviše masivnu muskulaturu. Ono što je lepo, lepo je uvek, pa nije potrebno da bude predimenzionirano da bi se lepota primetila. Dakle, razlika izmedu bildovanja i oblikovanja tela je velika. A, ako se orijentišemo naspram klasicnih kanona lepote, dobicemo potvrdenje u cinjenici da je uvek lepše izduženo telo od zdepastog i previše nabijenog. To jednako važi i za muško, kao i za žensko telo. Opravdanje za odstupanja telesnog izgleda bildera od kanona klasicne lepote se u bodi bildingu obrazlaže tako, jer se tu radi o takmicarskom sportu. Po meni je to samo izgovor za to što su u IFBB federaciji godinama menjali kriterijume ocenjivanja. Setimo se Frenka Zena, koji je bio Mister Olimpije 1977, 1978 i 1979. godine i koji je izgledao kao maneken naspram današnjih šampiona. Svejedno je on onakav, kakvog smo ga zapamtili, od današnjih pobednika sa Olimpije, ne samo bio lepše graden, nego je njegovo telo sadržavalo mnogo vecu dozu perfekcija. Takva jedna pojava je mene mogla mnogo više da inspiriše, nego recimo danas, pojava Roni Kolemana. Pogotovo, ako se zna, koliko se nekada doping manje primenjivao, nego što je to slucaj danas.”
“Tek sada se može sagledati koliku magarecu uslugu su Amerikanci ucinili bodi bildingu u zadnjih par decenija prošlog veka. To se najbolje može videti, ako bismo bodi bilding od pre dvadeset i pet godina uporedili sa današnjim. Napravimo li takvo poredenje, zapazicemo da je ondašnji bodi bilding slican današnjem fitnesu ili bodi-fitnesu, a da je manje slican onome što se podrazumeva pod sadašnjim pojmom «body building». Zašto je to tako? Jednostavno zato, što su u meduvremenu od bodi bildinga napravili ekstremni sport. Takav sport je postao odbojan za široke mase, jer se niko više ne može poistovetiti sa: Roni Kolemanom, Džej Katlerom, Markusom Rulom, Fleks Vilerom i njima slicnima. Sa nekadašnjim šampionom, Frenkom Zenom, mogli su se poistovetiti i intelektualni tipovi, kao i oni, koji nikada nisu procitali nijednu knjigu. Svaka mama je mogla krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina da poželi sina poput Zena, gotovo svaka devojka je mogla da zamisli takvim svog ljubavnika, ali danas nijedna majka ne bi želela da njen sin bude kopija Kolemana, a ni jedna normalna žena ne bi poželela u krevetu tog «monstruma» teškog skoro 150 kg, koliko on ima tokom godine. A, ako ne postoji odgovarajuca identifikacija, odredeni sport jednostavno prestaje da bude popularan. Osim toga, nekadašnji bodi bilding je bio alternativa savremenom coveku, koji je vežbanjem i pravilnom ishranom mogao da nadoknadi posledice modernog nacina života. A, zna se: ljudi se u modernom svetu premalo krecu, pogrešno se hrane, zakržljavaju. Bodi bilding je bio idealan sport za svakoga, ko je želeo da postane lepo graden i da ispravi posledice modernog nacina života.
Današnji bodi bilding nije u stanju da predstavlja model pomocu kojeg bi ljudi nadoknadivali posledice premale fizicke aktivnosti i pogrešne ishrane. On više nije u stanju cak ni da pruži motiv ili cilj za postizanje idealnog tela. Jer, tela današnjih šampiona u vrhunskom bodi bildingu u Americi, posebno onom, profesionalnom, nisu nikakav orijentir niza koga, osim za relativno mali broj onih, koji su željni toga da se istaknu u profesionalnoj afirmaciji. Danas bi se pre moglo reci da telo onih, koji se bave fitnesom može biti model lepo gradene osobe, sigurno pre nego što to može da bude šampion, u onome, što se danas naziva: «body building». Zato mislim da je bodi bilding krenuo stranputicom, jer je IFBB federacija od njega definitivno napravila ekstremni sport. Zato sebe ne mogu sagledati u toj i takvoj varijanti, vec bih pre rekao da se, kao i pre više decenija bavim «oblikovanjem svog tela», a ne «body building-om». To objašnjavam tako, što, ako pogledamo sve one (uslovno receno) «spodobe» na americkoj sceni, sticemo utisak da su to priglupi fizikalci, koji se pored ostalog takmice u tome, ko je spreman na vece rizike po zdravlje, ne bi li postao najrazvijeniji. Još, ako se uzme u obzir da se tu najcešce radi o momcima, koji nemaju neko poštovanja vredno obrazovanje ili ako su to oni koji, inace, verovatno nicemu ne bi uspeli, osim u ekstremnom razvoju mišica, onda možda možemo govoriti i o psihološkom profilu tih osoba. Evo obrazloženja u vidu pitanja koje traži odgovor: kako neko, ko nema za to odgovarajucu školsku spremu i nije ni na neki drugi nacin dovoljno obrazovan za tako nešto, može da se bavi eksperimentisanjem sa upotrebom lekova na sebi, «na živo»? To samo govori o vrsti psihološke konstitucije tih ljudi, koji na svaki nacin hoce da se istaknu, pa makar za to cena bila isplacena i u njihovom zdravlju. A, šta može, inace da radi mali nezapažen covek, koji nema priliku da se u necemu istakne, ako želi da postane poznat, da se njegovo ime i fotografije pojavljuju u medijima, osim što ce da radi ono, što mnogi drugi inteligentni i nadareni ljudi ne žele da rade? Po meniu je to pokušaj da se vlastito zdravlje prodaje za (u vecini slucajeva) mali novac i mrvicu slave. Sasvim je jasno: toliku mišicnu masu možeš postici samo uz ekstremne rizike po zdravlje. I nije toliko bitno što to znaju samo strucnjaci, vec je bitno što to sada znaju vec gotovo svi! Da se u opisanim slucajevima više NE radi o kulturi tela, odnosno da se to što bilderi – monstrumi rade, ne može tretirati kao negovanje i usavršavanje tela, jasno je ne samo radi toga što se za uspehe te vrste koristi po zdravlje opasna medikamentizacija, vec je u pitanju i nešto drugo. Naime, svako onaj, ko je vrhunske bildere (koji se kao profesionalci takmice na Mr. Olimpiji), video u vansezoni, onda bi mu bilo jasno o kakvim se osobama radi i bio bi siguran da se njihovo bavljenje bodi bildingom nikako ne može posmatrati kao njihov pozitivan uticaj na sopstveno telo. Zašto? Jednostavno zato, što osim kada koriste hrpe lekova da bi uvecali mišicnu masu i kada koriste ogromne kolicine tiroidnih hormona da bi skinuli salo pred svoj profesionalni nastup, vecina njih ima po 20 i više kilograma viška: VODE (od anabolickih steroida) I SALA (od prežderavanja). Izgledaju kao prasci. Imaju stomake, neprestano su zadisani, samo žderu, znoje se i nisu sposobni nizakakav normalan posao osim što vežbaju i po ceo dan se samo sobom bave. Onaj ko to realno sagleda, taj više ne može biti oduševljen takvim nacinom života i nece poželeti da i sam to radi i bude takav. To saznanje mora da ostavi loš utisak na svakog. Najvažnije i najtragicnije je saznanje što takav nacin života ostavlja posledice po zdravlje tih «zvezda». To govori i o tome, koliko su oni retko u formi i koliko retko imaju telesni izgled, koji bi se mogao opisati kao «privlacan». U kompletu sagledano, sve što ti momci rade je tortura za telo i za duh! Sveobuhvatno sagledano, to je aktivnost koja je suprotna od kultivisanja tela! Saznanje o tome da ti «supermeni» koriste toliko lekova opasnih po zdravlje, da ne žive normalno i da se cak u mnogim situacijama ne ponašaju normalno (njihovo asocijalno ponašanje je veoma cesto povezano sa njihovom agresivnošcu, na primer) se širi iz godine u godinu. Logicno je da se svi zapitaju: koliko «hazardera» ima koji prihvataju takva profesionalna pravila igre i takav nacin života kakav vode profesionalni bodi bilderi?
Svima onima, koji još uvek razmišljaju da li da se upuste u opisano nadmetanje, koje se zove vrhunski bodi bilding, preporucujem da se odluce za privlacniju, bezbedniju i zahvalniji varijantu, a to je bavljenje oblikovanjem tela - NA ZDRAV NACIN! Ukoliko se odlucite za bavljenje oblikovanjem tela, a ne za americku varijantu bodi bildinga, onda nema potrebe da se upuštate ni u ekstremne rizike. Donesete li takvu odluku, moci cete ostati sposobni da se, osim bavljenja oblikovanjem tela, bavite i ostalim lepim stvarima u životu, da imate profesionalni uspeh i izvan sporta, da imate porodicu i sreden intimni i privatan život. Takav život pored ostalog, podrazumeva i to da sadrži i razlicite kulturne sadržaje. Šta mislite koliko su u proseku knjiga u životu procitali americki bodi bilding - šampioni? U procentima ih ima veoma malo nacitanih i visokoobrazovanih. To su najcešce oni koji, ako i citaju knjige, onda su to one o upotrebi anabolika. Žalosno i bedno, jer ne može se ceo život svesti samo na to da budeš poput «bojlera» u ljudskom obliku. Svako onaj, ko ceo svoj život straci iskljucivo na spremanje brojnih obroka tokom dana i na žvakanje enormnih kolicina hrane, na gutanje doping sredstava i svakodnevno ubrizgavanje brojnih injekcija i na svakodnevne odlaske u teretanu, taj ce kad tad shvatiti da je – gubitnik. Vecina njih ce imati i trajne posledice. Eto, zašto odvracam ljude od takvog bodi bildinga. Za mene je to falš-bodi bilding, jer pravi bodi bilding je onaj koji je bio primeren svakome, onaj koji je popularan, jer je prijemciv kao model i onaj, koji stvarno otklanja posledice modernog nacina života. Tu se po logici stvari ubraja i onaj model, koji podrazumeva po automatizmu da su šampioni lepo gradeni ljudi, a ne monstrumi. Moj savet clanovima fitnes klubova i teretana i obožavaocima razvoja mišica je da iznadu vlastitu meru u tome, dokle treba da idu. Možda «u zemlji neslucenih mogucnosti» ljudi moraju to tako da rade, kako se vec radi «preko bare»? Možda se tamo ceni samo ekstremni rezultat? Medutim, i pored krize, na našim prostorima, covek još uvek može da stice visoko obrazovanje sa mnogo manje para nego što je to slucaj na Zapadu. Osim toga ovde može da se, eventualno, zapocne i neki mali biznis, koji je mnogo manje rizican nego nacin života profesionalnih bildera. To se može sagledati i iz cinjenice da po automatizmu u Americi, ni najboljim bilderima, njihovo bavljenje sportom ne obezbeduje ni penzijski staž, ni socijalno osiguranje. A, starost ce se svima dogoditi, ukoliko je docekaju… No, i do tada treba biti zdrav: mentalno i fizicki!”
Comment