Skijanje

[Vendetha]

Skijanje

Skijanje ili smucanje je nacin kretanja sniezenim povrsinama upotrebom skija koje su skijaskim vezovima pricvrscene za noge skijasa. Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao nacin transporta odnosno kretanja po snegu, kroz 20. vek je preraslo u popularni nacin rekreacije i sport. Osim skijanja na snegu, poznato je i skijanje na vodi, pri cemu skijas koristi vucnu silu motornog camca da ostvari brzinu potrebnu za odrzavanje na vodi.
Sadrzaj


Istorijat skijanja

Poceci skijanja se, prema nedavno pronadjenim crtezima u pecinama otkrivenim nakon povlacenja lednika, vezu uz lovce koje istoricari smestaju u doba egipatskih faraona. Tehnike skijanja u to doba su najverovatnije licile nacinu skijanja koji danas nazivamo skijaskim trcanjem ili nordijskom skijaskom disciplinom.

Ocem modernog skijanja smatra se Norvezanin Sondre Norhajm. On je u 19. veku konstruisao skijaski vez koji je omogucio upravljanje skijom, i to tehnikom koja se danas naziva telemark. Kasnija usavrsavanja skijaskog veza i skijaskih cipela dovela su do daljeg usavrsavanja skijanja i pojavu tzv. alpskih skijaskih disciplina. Ranih godina 20. veka Austrijanac Hanes Snajder predstavio je tehniku upravljanja skijom rotacijom gornjeg dela tela koja se po imenom Arlberg tehnika (nazvana prema kraju iz kojeg je poticao) vrlo brzo rasirila kao popularna rekreacija i sport.

Danas je skijanje rasiren vid rekreacije i takmicarskog sporta.

Vrste skijanja

Skijasko trcanje

Danas je skijanje vrlo retko nacin transporta, vec je uglavnom popularan vid rekreacije. Vecina skijasa danas su rekreativci koji na uredjenim skijaskim stazama koriscenjem zicara (kako bi se popeli na vrhove planina) provode slobodne trenutke uzivajuci u spustanju niz snezne padine. Skijanje je toliko rasiren nacin zimskog odmora da pojedine drzave veci deo turisticke ponude zasnivaju upravo na rekreativnom skijanju. Najbolji primer takve drzave je Austrija, koja poseduje preko stotinu uredjenih skijalista. Ostale drzave koje imaju brojna uredjena skijalista su Francuska, Italija, Svajcarska, SAD, Novi Zeland, itd. U Nordijskim zemljama rasireno je i skijasko trcanje kao popularan vid rekreacije, iako se staze ѕa skijasko trcanje mogu naci i u svakom alpskom skijalistu.

Posebno je zanimljiva ponuda dvoranskog skijanja, gde se u pojedinim bogatijim drzavama (primeri su Japan ili Saudijska Arabija) zbog nedostatka prirodnih skijaskih staza i dovoljnog broja sneznih dana u godini cak izradjuju skijaske staze u velikim dvoranama, opremljene vestackim klimatskim uslovima i vestackim snegom.

Skijanje je i atraktivan sport, gde se pojavljuju takmicari u brojnim disciplinama iz sve veceg broja zemalja i gotovo svih kontinenata.

Skijanje kao sport

Skijanje tehnikom telemark

Skijanje je standardni olimpijski sport na zimskim Olimpijskim igrama. Skijaske discipline delimo na alpske, nordijske i skijaske letove. Iako postoje i varijante stafetnih trka u nordijskom skijanju, skijanje je uglavnom pojedinacni sport. Cesto se u skijaske sportove ubraja i snoubord, koji je od 1998. godine takodje ukljucen u porodicu olimpijskih sportova. Oprema za taj sport se bitno razlikuje od skijaske opreme po tome sto se ne koriste dve skije vec jedan bord odnosno daska za skijanje na kojoj border stoji u slicnom polozaju kao u surfovanju na talasima.

Alpske takmicarske skijaske discipline su: slalom, veleslalom, spust, super-veleslalom, alpska kombinacija i paralelna takmisenja. Nesluzbeno bi ih mogli kategorisati na tehnicke (slalom i veleslalom) i brzinske (spust i super-veleslalom) discipline. Sva pravila i organizacija i kontrola skijaskih takmicenja su pod upravom Medjunarodne skijaske federacije (FIS) sa sedistem u Bernu, (Svajcarska).

Nordijske dicipline, poznate i pod nazivom skijasko trcanje, se praktikuju na razlicitim duzinama staze, u dve osnovne kategorije: klasicni stil i slobodni stil. Jedna varijanta skijaskog trcanja je i biatlon, u kojoj se kombinuje skijasko trcanje s streljastvom.

Skijaski letovi se izvode na specijalno pripremljenim skijaskim skakaonicama, a cilj je ostvariti sto vecu duzinu skoka uz dodatne ocene za stil.

Snoubord se izvodi u nekoliko razlicitih disciplina. Alpske discipline obuhvataju npr. slalom trke, i odrzavaju se na strandardnim uredjenim skijaskim stazama. Medjutim, popularnije su discipline slobodnog stila ili slobodne voznje, koje se mogu odvijati u specijalnim halfpajp stazama ili na neuredjenim strminama. Takmicari slobodnog stila se najcesce okupljaju i takmice na igrama ekstremnih sportova pod nazivom X-games.

Skijaska oprema

Zavisno od discipline, za skijanje je potreba sledeca oprema:

* skije opremljene skijaskim vezovima
* skijaski stap
* skijaske cipele

Postoji jos i celi niz specijalizovane skijaske opreme, kao sto su skijasko odelo, kaciga, naocare, rukavice. Ta dodatna oprema se dosta razlikuje u zavisnosti od skijaske dicipline, vremenskih uslova a u novije vreme i o modnim trendovima, pogotovo kod rekreativaca.

Skijaski teren

U zavisnosti od discipline, moze se skijati gotovo na svakoj povrsini prekrivenoj snegom: na ravnicima se praktikuje skijasko trcanje, na strmijim neka od alpskih disciplina.

Kao sto i ime govori, napoznatije skijaske staze za alpske discipline nalaze se u Alpima, iako se veliki broj kvalitetnih alpskih skijalista nalazi u Severnoj i Juznoj Americi, Novom Zelandu, Aziji. Uobicajeno je da se skijaske staze klasifikuju prema strmini i duzini, da bi se rekreativnim skijasima olaksao izbor staze koji odgovara njihovom skijaskom znanju i stilu skijanja. U Evropi se najcesce koristi sistem boja, pa je npr. crna boja oznaka najzahtjevnije strme staze koja je najcesce rezervisana samo za takmicenja i vrhunske skijase. Crvena staza je nesto blaza, ali jos uvek zahtevna. Pocetnici ce birati izmedju staza oznacenih kao plave (male strmine) odnosno bele staze. Bele staze su gotovo potpuno polozene pa osiguravaju sigurno skijanje cak i potpunim pocetnicima. Postoji i tzv. slobodno skijanje po neuredjenim stazama, medjutim ono je rezervisano iskljucivo za vrhunske skijase koji odlicno poznaju skijaske tehnike i imaju odgovarajucu opremu. Ne treba posebno napominjati da je slobodno skijanje povezano s stalnom opasnoscu od sneznih lavina, odrona snega ili terena, padovima na ostre stene ili provalije, te nije retkost da slobodni skijasi koji precene svoje znanje ili potcene pojedinu strminu stradaju, pa cak i smrtno.

Skijaska zicara

Skijasko trcanje zahteva polozenije staze, pa je opasnost od padova ili sneznih lavina svedena na minimum. Ovaj vid skijanja je posebno pogodan za rekreativce slabije fizicke snage, starije skijase i sve one koji zele tempo skijanja prilagoditi sebi a ne strmini alpske staze. Ipak, skijasko trcanje moze za ambicioznije biti i vrlo efikasan nacin postizanja odlicne fizicke spreme, jer je poznato da su po opstim karakteristikama pripremljenosti (fizicka kondicija) skijasi trkaci uz atleticare na dugim prugama i bicikliste jedni od najspremnijih sportista uopste. Najvise uredjenih staza za skijasko trcanje se moze pronaci u Nordijskim zemljama, iako je moguce trcati na skijama i na neuredjenim stazama.

Za skijaske letove koriste se posebno pripremljene skijaske skakaonice, koje se u zavisnosti od velicine nazivaju i skijaskim letaonicama. Ove skakaonice su jasno rezervisane iskljucivo za profesionalce koji se bave tim sportom, jer na nekim skakaonicama skijasi skakaci ostvaruju skokove duzine od preko 200 metara.

Snoubodreri mogu da koriste standardne skijaske staze, iako se vecina odlucuje za neuredjene strmine. Zanimljivost je halfpajp, uredjen deo staze u obliku jarka od nekoliko metara vrlo glatkih i strmih zidova.

http://sr.wikipedia.org

[Vendetha]

Re: Skijanje

Priprema za skijanje

Kada je u pitanju skijanje ne postoji improvizacija, ne mozemo skijati,
a da se prethodnih meseci nismo nimalo bavili fizickom aktivnoscu

Pripremio: dr Nenad Dikic


Kljuc svega je ispostovati nekoliko pravila pre nego sto posle godinu dana ponovo stanete na skije. Nikad ne zaboravite da je to aktivnost kojom se bavite desetak dana godisnje i da je potrebno mnogo stvari uraditi da bi zasita uzivali. Pokusacemo kroz nekoliko pitanja da vas pripremimo za skijanje.



1. Da li je moguce biti dobar na skijanju ako nisam vezbao preko godine?



Da, ali pod uslovom da minimum 6 nedelja pre skijanja zapocnete sa redovnim treninzima. Akcenat je na redovnosti, jer bez toga ma koliko kompleksne i teske vezbe izabrali necete imati rezultat. Posto vecina od nas tvrdi da ima mnogo obaveza potrebno je naci bar tri termina nedeljno po 60 minuta. To je minimum i sve ispod toga nije vezbanje nego jos jedan stres za organizam.



2. Kako da vezbam tih 60 minuta?

Najbolja je kombinacija gimnastike sa nekom aerobnom aktivnoscu. Ako volite da hodate cinite to tako brzo dok ne gubite dah. Brzo hodanje se moze uklopiti pre ili posle posla, ili cak za vreme podnevne pauze. Umesto da se koristi lift, moze se primeniti penjanje stepenicama, na primer. Dobra ideja je i da se iz gradskog prevoza izadje stanicu dve ranije i ide brzim hodom do posla. Trcanje je vec slozenije i zahteva minimalno umece, ali postojanje podloge koja nije beton ili asfalt, vec zemlja, trava i tartan. Zbog toga oni koji i u hladnim uslovima voze bicikl
ili imaju kucni ergometar treba da to maksimalno iskoriste. Dobro je ojacati i listove, a najlakse je da iskoristite stepenice ili lagano se podizete na vrhove prstiju dok se list skroz ne istegne. Za one koji nisu skloni pravom treniranju, kondicija se moze postici i planinarenjem ili vozenjem rolera sto je izvanredan aerobni trening i najcesce je u prijatnom drustvu.

3. Zasto je neophodna i gimnastika?

Pri skijanju, kao i kod voznje snouborda, dolazi do specificnih opterecenja, koja se bitno razlikuju od onih koja dozivljavamo svakodnevno. Skijanje obuhvata dinamicne pokrete citavog tela pa je neophodno iskoristiti sto raznovrsnije oblike fizicke aktivnosti da bi se postigla odgovrajuca kondicija i gipkost. Za gimnastiku vazi pravilo - sa vezbanjem zapoceti pravovremeno i polagano. Samo na taj nacin ce misici i zglobovi u krajnjem stadijumu dobiti onaj zeljeni tonus i moci postepeno izdrzavati sve veca i veca opterecenja.

4. Koji su delovi tela vazni kod skijanja, posebno karvinga koji je izuzetno popularan?

Naravno, pre svega muskulatura nogu. U skijanju dolazi do velikih sila usled promena smera, a posebno kocenja. To zahteva odredjenu kolicinu snage u natkolenicama. Sto su karving-pokreti „sportskiji", sto su nagibi zahtevniji, to misici moraju biti u sto boljem tonusu. Slicno vazi i za gornji deo tela: muskulatura ramena i stomaka ostvaruje velike napore pomazuci kicmenom stubu koji trpi najvece opterecenje. Snaga samo po sebi nje dovoljna. Skijanje zahteva gipkost, izdrzljivost i dobru koordinaciju zbog cega je sve popularniji „proprioceptivni" trening. Najnovija istrazivanja pokazuju da se na taj nacin najbolje razvijaju refleksi zastite i izbjegavaju povrede kolena. Najidealnije sprave za takav trening su „pokretljive podloge", kao na primer disk za balansiranje ili tzv. aerostep. Strucnjaci preporucuju vezbu „suvi skating": kod koje stoji se na jednoj nozi, a drugom nogom se simulira klizacki korak, bas kao kod klizanja ili trcanja na duge staze; 20 ponavljanja, 30 sekundi pauze, 5 serija, zatim zamena nogu.

5. Koje vezbe primenti pred skijanje?

Vezbe za noge su neophodne i idalno ih je spojiti s aerobnom aktivnoscu: dzogingom, voznjom bicikla ili barem setnjom s kucnim ljubimcem. Vazno je napomenuti, da za pojedince koji se duze vreme nisu bavili nikakvom fizickom aktivnoscu, da sa izvodjenjem vezbi pocnu postepeno, s manjim brojem ponavljanja i serija. Na prvi znak bola i neugodnosti potrebno je prekinuti vezbu.

1.USKI CUCANJ

Stanite blago povijenih kolena, stopala u sirini kukova i spustajte se dok vam bedra ne postanu paralelna s podlogom. Kolena ne smeju preci ravan noznih prstiju, ledja moraju ostati ravna, a prilikom povratka u pocetni polozaj kolena uvek ostaju blago povijena - nikad se ne dizemo do kraja

2. SIROKI CICANJ

Stanite povijenih kolena, rasirenih nogu, stopala usmerenih prema spolja i spustajte se dok vam bedra ne postanu paralelna s podlogom. Prilikom vezbe kukove podvuci pod sebe.

3. LISTOVI

Na udaljenosti od oko 1 m od zida stanite punim stopalima na pod, oslonite se rukama o zid i podizite se na prste. Ista se vezba moze izvoditi naizmenicno desnom pa levom nogom.

4. ABDUKTORI STOJECI
Stati uz zid i odmicati desnu nogu od tela. Promijeniti stranu i ponoviti vezbu za levu nogu. Vazno je da koristite muskulaturu nogu, ne savijati se u kuku.

5. ADUKTORI STOJECI

Stati uz zid s desnom nogom preko prstiju leve i iz te pozicije potiskivati nogu prema spolja. Vazno je da ne vracate nogu dalje od prstiju leve noge!
Vezbe za trbusnjake treba raditi pri svakom vezbanju jer bez njih nema pravog skijanja.
Preporucuje se da vezbe izvodite u 3 serije, u svakoj 8-12 ponavljanja zavisno od kondicije.



6. Da li je dovoljno vezbati samo pred skijanje?

U sustini to je najvaznije, jer izlazite na stazu pripremljeni. Medjutim, da bi zaista bili pripremljeni neophodno je da se pre svakog skijanja i zagrejete. Dobro i iscrpno zagrevanje i istezanje uoci skijaskih napora povecava opstu sposobnost organizma i sprecava nastajanje povreda. Ako je jako hladno, zagrevanje je vazno ne samo uoci prve, nego i uoci svake iduce voznje. Sa zagrevanjem telo dovodimo u „radnu temperaturu" i na taj nacin smanjujemo mogucnost povreda.

7. Da li je sem vezbanja potrebno obratiti paznju jos ne nesto pre skija nj a?

Da, pre svega na ishranu, jer ona moze uveliko pomoci dobrom fizickom stanju, i umanjiti bolove u zglobovima i misicima. Na skijanju je najvazniji dorucak, koji mora da bude balansiran od proteina, ugljenih hidrata i belancevina, tako da ima dovoljno energije za nekoliko sati skijanja. Ukoliko za dorucak jedete samo ugljene hidrate vrlo brzo cete biti u hipoglikemiji i vec za sat vremena cete morati jos nesto da pojedete. Zbog toga je vazno da na stazi imate neku, energetsku bombu poput cokoladice, bonzite i uvek dovoljno tecnosti.
Ako vam je namera celodnevno skijanje, nemojte se prejesti za rucak, jer posle obilnog rucka, misici po pravilu ne dobijaju dovoljno energije, jer varenje zahteva veliku kolicinu krvi. Preporuka je da se umesto krompira kao prilog mesu odabere kuvano povrce, kiseli kupus, paradajz, razne salate i si. Ako treba nadoknaditi manjak ugljenih hidrata uvek mozete pojesti neko voce ili malo deserta.

Osim toga racunajte sa jos dva obroka: medjuobrok posle skijanja i vecera. Vecera, naravno ne bi trebalo da bude obilna, vec sastavljena od npr. svezeg sira, jaja, maslina, paradajza ili
posne sunke.

www.skijanje.co.yu